O budućnosti održivosti će se odlučivati u gradovima

 

Još se ni mastilo nije osušilo na Pariskom klimatskom sporazumu, već se sa druge strane okeana, u nastupima nove administracije SAD, najavljuje povlačenje najvećeg pojedinačnog kontributora budžetu UN.

Za sporazum označen kao istorijski gradovi su od velike važnosti, čak je i velika pažnja usmjerena na njih. Razlozi su oko pola svjetske populacije, 80% GDP-a i 70% emisija štetnih gasova, koji gradove čine stubom svih budućih strategija.

Prošlog oktobra se u Kvitu u Ekvadoru događala velika UN konferencija Habitat III , od globalnog značaja, u Crnoj Gori veoma slabo ispraćena. Dogovorena je Nova urbana agenda koja će biti putokaz za urbanu održivost u budućnosti. Ove konferencije se dešavaju svakih 20 godina (Vankuver 1976, Istanbul 1996).

Glavni cilj konferencije je bio da utvrdi stanje urbanizacije i da predloži ideje i strategije za njeno upravljanje. Tokom prve konferencije 1976 fokus je bio na malim naseljima i načinu da se održi ruralna populacija, ljudi zadrže na selu. I pored toga toga , u narednom periodu milijardu i po ljudi se preselilo u gradove, što je stvorilo nove izazove, pozive za više inkluzivnosti i participacije u procesima donošenja odluka na lokalnom nivou u gradovima. Onda se kao tema pojavio odnos između gradova i klimatskih promjena. Sada je jasno da je novi cilj održiva urbanizacija i njeni političko-ekonomski aspekti. To je upravo i glavni princip Nove urbane agende UN donešene na Habitat III konferenciji.

Veza između Kvita i Pariza je upravo urbana održivost, jer se COP21 upravo tiče emisije gasova, odbrane od klimatskih i drugih katastrofa. Ali samam činjenica da je jedan od glavnih faktora emisije gasova urbanizacija veoma važan za ovu vezu. Unaprijeđivanje kvaliteta gradnje, dizajna, prevoza može mnogo učiniti da gradovi doprinesu ispunjenju ciljeva Pariske konferencije.

Kompletnu analizu-dokument teme možete pogledati na sledećem linku:

Održiva urbanizacija u Pariskom sporazumu – analiza na engleskom jeziku