Može li se grad nazvati velikim dok je samo nekolicina njegovih stanovnika uspješna?

 

Diana Elliott|Twitter: @dianabelliot

Bez obzira koliko je neki grad ekonomski snažan, njegova budžetska sigurnost značajno je uslovljenja finansijskom sigurnošću njegovih stanovnika. Američki Urban Institute  je objavio rezultate istraživanja koje je imalo za cilj da utvrdi kako finansijska nesigurnost stanovnika utiče na gradske budžete u deset američkih gradova i našla da je cijena nesigurnosti u rasponu od 8 -18 miliona dolara u Nju Orleansu do 280-646 miliona u Njujorku.

Finansijski nesigurni stanovnici (oni sa manje od 2000$ ušteđevine) se teže oporavljaju od gubitka posla ili finansijskih problema. Oni koštaju gradove u izgubljenim poreskim prihodima, neplaćenim računima za javne usluge i kroz korišćenje sredstava socijalne pomoći.

Gledajući proporcionalno na veličinu gradskih budžeta, došli smo do toga da finansijska nesigurnost građana uzima između 0.3 procenta (San Francisko) do 4.6 procenata (Sijetl) godišnjeg gradskog budžeta. To je za grad cijena koštanja ekonomskih problema građana. Evo pet razloga zbog kojih gradovi treba da obrate pažnju na finansijsko zdravlje porodica njihovih stanovnika:

  1. Porezi na nekretnine čine dobar dio gradskih redovnih prihoda. U Čikagu je 18% svih budžetskih prihoda vezano za ovaj porez. Što se događa ako su vlasnici nekretnina finansijski ugroženi i ne mogu da redovno isplaćuju svoje obaveze? U Čikagu, gdje je procenat vlasništva nad nekretninama od strane rezidenata 44% (natprosječno za američke uslove), 62% porodica su finansijski nesigurne, i 38% ima slab kreditni rejting, vidimo koliko je gradski budžet ugrožen u smislu pada tekućih prihoda u slučaju da neki od rezidenata nisu u mogućnosti da plaćaju poreske obaveze.
  2. Neplaćeni računi za javne usluge utiču na kvalitet tih usluga i na poreske prihode grada. Za gradove sa javnim održavanjem infrastrukture, neplaćeni računi direktno utiču na operativne troškove. U Sijetlu, gdje su elektrodistribucija i vodovod u javnom vlasništvu, grad prihoduje oko 4,411$ po domaćinstvu. Los Anđeles i Čikago prikupljaju godišnji porez na korisnike električne energije tako da neplaćanje računa direktno utiče na budžet. Znamo da su ranija istraživanja pokazala da su porodice bez ušteđevine dvaput sklonije propuštanju plaćanja računa poslije ekonomskog šoka, u poređenju sa porodicama sa preko 2000$ ušteđevine, tako da je ovaj uticaj na gradske finansije jako vidljiv.
  3. Usluge za beskućnike su intezivne i skupe. Kada se porodice isele ili izgube stan – potencijalna posljedica finansijske nesigurnosti – nemaju uvijek prijatelje i rodbinu koja bi im se našla u nevolji. Gradski sponzorisana javna pomoć za beskućnike može da pomogne, ali je ova usluga naporna i košta gradove desetine hiljada dolara godišnje. Dok sredstva iz federalnog budžeta takođe pokrivaju ove troškove, svi gradovi u ovoj studiji participiraju u njima.
  4. Povećavanje vlasništva nad nekretninama zavisi od kreditne sposobnosti građana. Mnogi gradovi imaju kao prioritetnu javnu politiku povećavanje nekretnina u vlasništvu rezidenata, i to sa dobrim razlogom: vlasništvo nad stanom vuče sa sobom ličnu i dobrobit za zajednicu. Vlasnici ulažu u zajednicu i plaćaju porez na nekretnine svake godine. Ali gradovi kao preduslov za ovo treba da prioritetiziraju i poboljšanje osnovnih finansijskih potreba građana.

U sedam od deset gradova u kojima je sprovođena studija  (ČikagoKolumbusDalasHjustonLos AnđelesMajami, and Nju Orleans), trećina ili više građana ima slab kreditni rejting, što čini dobijanje kredita nemogućim. Čak i kada ranjive grupe građana obezbijede hipoteku, onda plaćaju visoke kamate. Zašto grad ne može otpočeti program obezbjeđivanja stanova i za one koji žele da kupe stan danas, i za one koji žele da ga kupe u budućnosti? Pomagajući porodicama da uštede novac i unaprijede svoj kreditni rejting grad ulaže u povećavanje svojih prihoda na duže staze.

  1. Finansijski zdravi građani podižu lokalnu ekonomiju. Finansijski zdravi građani troše više i pokreću biznise. U Majamiju, 85% biznisa je u jedinstvenom vlasništvu bez zaposlenih. Iako je jedan dio ovih biznisa bez sumnje kratkoročan i znači obično dodatan posao vlasnicima, neki od njih imaju potencijal za rast. Ono što istraživanje pokazuje je da građani Majamija sa druge strane imaju 73% porodica sa manje nego 2000$ ušteđevine, što znači da većina njih vjerovatno nema dovoljno kapitala da proširi psotojeći biznis..

Šta je sa dostupnim kreditiranjem? Trećina građana Majamija ima negativan kreditni rejting, što znači teže dobijanje kredita, kreditnih linije i kreditnih kartica za finansiranje biznisa. Oni sa lošim kreditima će platiti više za pozajmljivanje. Iako dio preduzentika svoj biznis iz kredita, posjedovanje ušteđevine i dobar kreditni rejting im može biti od pomoći.

Šta gradovi rade da poboljšaju finansijsko zdravlje svojih stanovnika ?

Ovih pet razloga podvlače važnost, u smislu ekonomskog interesa gradova, da pomognu finansijsko zdravlje svojih stanovnika. Da bi bili jasni, ovo nije pitanje ljudi sa slabim prihodima ili pitanje isključivo finansijske nesigurnosti porodica sa srednjim prihodima, već ima direktnog uticaja na gradski budžet. Druge studije pokazuju kako rezidenti kroz distribuciju prihoda mogu unaprijediti svoje finansijsko zdravlje, kroz započinjanje poboljšanja njihove ušteđevine do poboljšanja njihovog kreditnog rejtinga. Gradovi mogu staviti finansijsko osnaživanje u centar svojih dosadašnjih napora, kroz programe subvencionisanja štednje kako bi građani gradili svoje uloge.

I pored pogleda na ove budžetske razloge, gradovi imaju i moralni imperativ da brinu za finansijsko zdravlje svojih grašana. Može li grad biti veliki dok  neki od stanovnika preživljavaju? Može li grad biti uspješan ako je većina građana blizu finansijskog kolapsa zbog izgubljenog posla ili slomljenog auta? Osnaživanje građana finansijskim sredstvima, čini gradove bliže idealu pravednosti za sve one koji ga zovu svojim domom.

Izvor: